U ponedeljak, 16. decembra, u Narodnoj biblioteci u Jagodini čitani su radovi i dodeljene su nagrade za najuspešnije učesnike konkursa „Jara Labud“ za 2024. godinu.
U veoma tesnoj i neizvesnoj trci, prvo mesto i plaketu „Jara Labud“ osvojila je Lena Šarenac, učenica II razreda Gimnazije „Svetozar Marković“ za pesmu „Senka“.
Drugo mesto zauzela je Vasilisa Milojković, učenica I razreda Gimnazije „Svetozar Marković“ za pesmu „Ljubav nema drugog dokaza sem ljubavi same“, dok su treće mesto podelile Marta Lazarević, učenica IV razreda ETŠ „Slavka Đurđević“ za pesmu „Tama“ i Mia Gligorijević, učenica III razreda Gimnazije „Svetozar Marković“ za pesmu „Gorske oči“.
Ove godine na konkursu je preovladavala je poezija. Po kvantitetu, ali i kvalitetu. Takođe, vidljivo je i ohrabrujuće je da je prisutna smena generacija među učesnicima konkursa i u tom smislu zadivljuje žilavost i otpornost srednjoškolske književne scene u Jagodini.
Kada se 2001. godine Bajo Džaković naslovom jedne svoje knjige zapitao „Čemu poezija“, svi njegovi čitaoci su znali da je to retoričko pitanje još jedna Bajina književna kerefeka, jer, ako je neko znao čemu poezija, to je svakako bio ovaj jagodinski pesnik i boem. Poezija je njemu služila da „peva život svoj“, da se zapita nad smislom promene, da opeva ljubav, pijane noći, svoju porodičnu istoriju i da na svoj razdragani i neformalni, a opet duboki i promišljeni način tumači svet oko sebe i nalazi smisao i lepotu u njemu.
Danas, na kraju po mnogo čemu turbulentne 2024. godine, opet poezija. Zašto i čemu, kako se pitao Bajo? Pa odgovor se krije u samom njenom postojanju, u potrebi da, danas i ovde, mladi ljudi pišu poeziju kao svojevrsni odgovor na sopstvena pitanja o ljubavi, slobodnoj reči, misli i delu, životu i smrti, lepoti prirode i lepoti uopšte, ali i o tuzi, depresiji, tamnim senkama koje, hteli mi to ili ne, boje svačiji život.
Žiri u sastavu Marija Aleksić, istoričarka i uspešna jagodinska prozna spisateljica, Milun Vasić, ovoga puta kao profesor književnosti i predsednik žirija dr Branko Ilić, vanredni profesor na Fakultetu pedagoških nauka u Jagodini je doneo je ovakvu odluku, ali nijanse su odlučivale, pa je lako mogao da donese i neku drugu – pobednik je svakako, pisana reč, ljubav i sloboda da, makar u svom književnom stvaralaštvu, generacija koja dolazi bude ono što jeste.
