У понедељак, 16. децембра, у Народној библиотеци у Јагодини читани су радови и додељене су награде за најуспешније учеснике конкурса „Јара Лабуд“ за 2024. годину.
У веома тесној и неизвесној трци, прво место и плакету „Јара Лабуд“ освојила је Лена Шаренац, ученица II разреда Гимназије „Светозар Марковић“ за песму „Сенка“.
Друго место заузела је Василиса Милојковић, ученица I разреда Гимназије „Светозар Марковић“ за песму „Љубав нема другог доказа сем љубави саме“, док су треће место поделиле Марта Лазаревић, ученица IV разреда ЕТШ „Славка Ђурђевић“ за песму „Тама“ и Миа Глигоријевић, ученица III разреда Гимназије „Светозар Марковић“ за песму „Горске очи“.
Ове године на конкурсу је преовладавала је поезија. По квантитету, али и квалитету. Такође, видљиво је и охрабрујуће је да је присутна смена генерација међу учесницима конкурса и у том смислу задивљује жилавост и отпорност средњошколске књижевне сцене у Јагодини.
Када се 2001. године Бајо Џаковић насловом једне своје књиге запитао „Чему поезија“, сви његови читаоци су знали да је то реторичко питање још једна Бајина књижевна керефека, јер, ако је неко знао чему поезија, то је свакако био овај јагодински песник и боем. Поезија је њему служила да „пева живот свој“, да се запита над смислом промене, да опева љубав, пијане ноћи, своју породичну историју и да на свој раздрагани и неформални, а опет дубоки и промишљени начин тумачи свет око себе и налази смисао и лепоту у њему.
Данас, на крају по много чему турбулентне 2024. године, опет поезија. Зашто и чему, како се питао Бајо? Па одговор се крије у самом њеном постојању, у потреби да, данас и овде, млади људи пишу поезију као својеврсни одговор на сопствена питања о љубави, слободној речи, мисли и делу, животу и смрти, лепоти природе и лепоти уопште, али и о тузи, депресији, тамним сенкама које, хтели ми то или не, боје свачији живот.
Жири у саставу Марија Алексић, историчарка и успешна јагодинска прозна списатељица, Милун Васић, овога пута као професор књижевности и председник жирија др Бранко Илић, ванредни професор на Факултету педагошких наука у Јагодини је донео је овакву одлуку, али нијансе су одлучивале, па је лако могао да донесе и неку другу – победник је свакако, писана реч, љубав и слобода да, макар у свом књижевном стваралаштву, генерација која долази буде оно што јесте.
