Zimski raspust je završen. Danas se „vojska oštrih olovaka“ ponovo našla u svojim školskim klupama. Po dobrom starom običaju dobiće zadatak na temu „ Doživljaj s raspusta“ i moguće je da se u pedesetak svezaka pojavi ista priča – priča iz Biblioteke.
Od 1. februara viđali smo se svakodnevno. Družili smo se, crtali, pisali, seckali, lepili, osmišljavali i pretvarali svoje zamisli u dela. Pritom smo se mnogo smejali i ludo zabavljali. Na kraju, kad svedemo račune, saldo je velika radost. Obostrana radost i nesebično razmenjena sreća.
Kreativne radionice, zimske i letnje, nisu naše novo iskustvo, naprotiv. Godinama ih organizujemo i uvek su bile prihvaćene i posećene, ali ovogodišnja zimska kreativna radionica nas je, ipak, iznenadila.
Bilo je dana kad bi se u Biblioteku sjatilo i šezdesetoro mališana s željom da učestvuju u kreativnom radu.
Njihove impresije prenosimo iz pisama koje smo „ dobili “ poslednjeg dana našeg druženja:
- Hvala vam što ste nam ulepšali raspust. Mnogo mi se svidelo ovde. Mnogo volim Kreativnu!
- Kada ovde dođem, osećam da sam mnogo srećna!
- Svako jutro sam se radovala što ću ići na radionicu.
- Jako sam srećna što ste otvorili ovu radionicu jer volim da budem kreativna.
- Volela bih da svaki sledeći raspust provedem kao ovaj.
- Kreativna radionica je bila predivna. Svidela mi se. Ulepšala mi je ovaj raspust.
- Mnogo mi je žao što ću morati da čekam mesecima da ponovo idem na kreativne radionice. Volela bih da ih ima više.
- Svakog dana sam dolazila na Kreativnu radionicu jer mislim da je za nas decu zdravo da učimo i radimo nešto novo. Vidimo se za vreme letnjeg raspusta!
- Ulepšali ste mi raspust i obojili ga raznim bojama za pamćenje. Ulepšavate nam dane dok smo mali. Hvala vam!
A bilo je i stihova:
„ Pravili smo svašta
uključila nam se mašta.
Nema dileme da je to
najbolje potrošeno vreme!“
„ Divno je kreativan biti
i dosta stvari naučiti,
a naša mala radionica
ima mnogo lepih pričica.
Čine je pravi umetnici:
pripovedači i pesnici,
i slikari i vajari
svašta lepo tu se napravi.
A drugarstva što se tiče
ko najlepši cvet kad niče.
Kreativci mi smo svi,
volimo se družiti!“
„ Ništa strašno što nema snega
ni ludog spuštanja s obližnjeg brega,
okači o klin svoje saonice
i dođi do Kreativne radionice.
Osim što leči od smrtne dosade,
deca tu vole sve što rade.
Vajamo, crtamo, mnogo se smejemo
i dušu i svoje mozgiće grejemo“.
Radost, sreća, zadovoljsvo koji su se oslikavali na njihovim licima u svim danima druženja i koje su oni pretočili u svoja topla i dirljiva pisma daju nam smisao, snagu, veru, i podsticaj za nove ideje,a
ako je Kreativna radionica uspela da se ne oseti „ nestašica“ snega u vreme zimskog raspusta, onda ne samo da je naša odgovornost uvećana već je i naša sreća čak i od njihove veća.
