У среду, 20. јуна у Народној библиотеци у Јагодини свечано је отворен 33. Међународни књижевни фестивал ,,Српско перо“. Фестивал је уз присуство великог броја љубитеља писане речи из Јагодине, али и из централне Србије, отворио Верољуб Вукашиновић, прошлогодишњи добитник ,,Златног Орфеја“, еминентни српски песник и директор Народне библиотеке Јефимија из Трстеника.
Потом су наступили гости Фестивала, песници Љубостињског књижевног круга из Трстеника и околине, иначе једне од најстаријих књижевних асоцијација у Србији. Своје песме су читали Драгиша Баточанин, песник, новинар, критичар и један од челника овог књижевног удружења, као и Верољуб Верко Вукашиновић.
Најсвечанији и најдирљивији тренутак отварања 33. Српског пера свакако је био тренутак уручења књижевне награде ,,Златни Орфеј“ Љубиши Бати Ђидићу, књижевнику из Крушевца, иначе живом класику српске поезије. Награда ,,Златни Орфеј“ установљена је у оквиру Фестивала и, поред осталих, до сада су је добијали и академици Матија Бећковић и Адам Пуслојић, Слободан Ракитић, Љубивоје Ршумовић, Драгомир Брајковић, Срба Игњатовић, Радомир Андрић и други корифеји савремене српске литературе. Додељује се за свевремени печат и трајно присуство у савременој српској литератури, а састоји се од новчног износа (дар Града Јагодине), уникатне повеље и оригиналног ликовног дела које је дар Музеја наивне и маргиналне уметности из Јагодине.
Љубиша Ђидић је рођен 1937. године у Крушевцу. Светску књижевност завршио је у Београду, а постдипломске студије одслушао у Љубљани. Пише поезију, књижевну критику, есеје, путописе, беседе и објављивао је у периодици широм региона, а засебно више до 20 књига. Заступљен је у бројним антологијма и превођен на више језика и добитник бројних и значајних награда, а такође и покретач изузетно значајних културних манифестација. Још у младости се дружио се са Душаном Матићем и Бранком Лазаревићем, а данас се сматра једним од водећих српских песника.
Вече је завршено најавом програма који у четвртак и петак следе на Фестивалу.
Да подсетимо, Међународни књижевни фестивал ,,Српско перо“ установиле су Конференција социјалистичке омладине и Књижевна омладина Јагодине под покровитељством СО Светозарево 1986, а већ наредне године оганизован је на нивоу СФРЈ као Фестивал младих писаца Југославије под називом ,,Мајски сусрети“. У медијима и у јавности одмах се изборио за једно од челних места међу сличним манифестацијама. Све до 1992. године одржаван је под тим именом да би онда, под притиском млађих чланова, био преименован у Свесрпски фестивал младих писаца ,,Српско перо“. Био је то једини књижевни фестивал на овим просторима који је на једнак начин вредновао (као и данас) све жанрове (поезија, проза, есеји, афоризми, хаику, међужанровска остварења . . .) и једини који је свесрпског катактера тако да су у финале улазила и остварења младих писаца на српском језику која су стизала из Аустралије, Париза, Румуније… Године 2006. је из административних разлога преименован у Књижевни фестивал ,,Српско перо“ чије је седиште у Народној библиотеци Јагодине мада је и ранијих година био највише везан за Библиотеку, а финансирали су га Министарство културе Републике Србије, Поморавски управни округ, Скупштина града Јагодине (као и данас) и бројни пријатељи и мецене. Увек је уживао велику популарност јер је уметност
вечна, ако су јој деца верна – а тако је и данас.