Вести

На почетку сусрета, Весна Црнковић, дипломирани библиотекар саветник, поздравила је ученике и представила им песникињу Загорку Бунтхорнсаде, говорећи о њеном животу, књижевном стваралаштву и збирци поезије „Наопаки сан“. Ученици су тако имали прилику да упознају ауторку чија поезија живи далеко од завичаја, али у себи носи снажну везу са српским језиком, културом и домовином.

Загорка Бунтхорнсаде, која живи и ствара у Немачкој, и Ивица Хорватић, учитељ, који је предавао деци у Допунској школи српског језика у Швајцарској, поделили су са ученицима своја искуства живота и рада са Србима у дијаспори.

Посебно леп тренутак био је када је супруг Загорке Бунтхорнсаде, Немац, читао њене стихове на немачком језику, показујући да поезија не познаје границе и да лепа реч може да допре до свакога, без обзира на језик и порекло.

Своју љубав према поезији показали су и сами ученици, Мања Васић, Петар Миловановић и Павле Мијовић који су читали одабране песме на српском језику и тиме допринели топлој и непосредној атмосфери сусрета.

У разговору са ученицима било је речи и о Загоркиним сусретима са читаоцима и љубитељима српске књижевности у Немачкој, Француској и другим земљама, као и о значају очувања матерњег језика и културе у дијаспори. Ивица Хорватић говорио је и о свом раду на очувању српског језика и културе међу децом у Швајцарској, о бројним књижевним сусретима које је организовао са српским писцима за децу, као и о учешћу у обнови школске библиотеке књигама на српском језику. Две приче, два искуства и један циљ – да српска реч и књига живе тамо где живе и наши људи.

Порука овогодишњег Међународног дана дечје књиге, чија је ауторка кипарска књижевница Елена Периклеус, инспирисала је децу да кроз бајке Ханса Кристијана Андерсена, разговор и креативни рад открију вредности као што су доброта, храброст и пријатељство.

Кроз радионицу „Башта прича у врту чуда“, наши мали „баштовани“ истраживали су свет прича, маште и стваралаштва, показујући како се љубав према књизи може неговати на креативан и занимљив начин.

„Свака прича је семе – и када се посади с љубављу, свет процвета!“

Ратко Младић (Божановићи, код Калиновика, 12. март 1943 — Хаг, 27. август 2026) био је југословенски и српски генерал. Командант Главног штаба Војске Републике Српске (1992—1995), а претходно генерал Југословенске народне армије. За време Рата у Хрватској и Рата у Босни и Херцеговини, командовао је низом кључних војних операција.

Младић је прво распоређен у 3. армијску област 27. септембра 1965, у гарнизон у Скопљу, где је са чином потпоручника командовао водом 89. пешадијског пука. Чин потпуковника добија 25. децембра 1980. у Одељењу за оперативну наставу у команди гарнизона Скопље. Затим је постављен на положај команданта 39. пјешадијске бригаде у Штипу.

Године 1991. налазио се на дужности помоћника команданта 52. (приштинског) корпуса на Косову и Метохији. Убрзо након његовог именовања, дошло је до озбиљног погоршања ситуације у Хрватској и борбених дејстава, која су вођена између хрватских паравојних снага и ЈНА, у време распада Југославије, па је крајем јуна прекомандован у Книн на место команданта 9. корпуса ЈНА.

У време изласка ЈНА из Босне и Херцеговине, као Србин из БиХ приступио је новоформираној Војсци Републике Српске. На дужност начелника Главног штаба Војске Републике Српске постављен је у мају 1992. и на тој дужности је остао до децембра 1996. године.

Народна библиотека у Јагодини ће у наредном периоду одржати посебно вече посвећено лику и делу легендарног генерала.