U četvrtak, 22. februara Narodnoj biblioteci „Radislav Nikčević“ održana je konferencija za štampu povodom objavljivanja „Izbora iz proze“ poznate jagodinske spisateljice Koviljke Smiljković. Na konferenciji su, pored autorke Koviljke Smiljković i direktorke biblioteke Vesne Crnković, govorili i recenzenti Koviljkinih knjiga dr Predrag Jašović, publicista Živorad Đorđević i profesor Milun Vasić.
Posle pozdravne reči direktorke Vesne Crnković govorio je Milun Vasić. Kao lektor, korektor, ali i urednik većine Koviljkinih knjiga, Vasić se osvrnuo na konstante prisutne u skoro svim delima jagodinske spisateljice. Te konstante, istakao je Vasić, učinile su knjige Koviljke Smiljković najčitanijim knjigama u Jagodini, ali i u bibliotekama centralne Srbije, što u doba opšteg odustajanja od čitanja nipošto nije zanemarljiv uspeh. Te konstante su vera u čovekove vrline, nada u srećan kraj i ljubav prema junacima knjiga, onda i kada greše.
Dr Predrag Jašović je istakao intelektualnu širinu autorke, podsetivši prisutne i na naučna dostignuća Koviljke Smiljković. Povezavši Koviljkin rad u Muzeju naive u Jagodini sa njenim književnim opusom, Jašović je istakao da su upravo vitalnost i ambicija autorke zaslužni za uspeh u obe oblasti.
Podsetivši da je Koviljku Smiljković upoznao kao učenik osnovne škole i da je poznaje više od pedeset godina, u svom pomalo sentimentalno obojenom izlaganju poznati jagodinski pisac i publicista Živorad Đorđević je pohvalio autorku da je svojim Izborom iz proze izbegla zamke u koje pisci upadaju prilikom pravljenja sličnih izdanja. Naime, Đorđević smatra da je izdanje koje je danas predstavljeno dovoljno reprezentativno za Koviljkino stvaralaštvo, ali i da treba da posluži kao predložak promocije ili skupa u kome bi uživali i verni čitaoci knjiga Koviljke Smiljković.
U svom izlaganju Koviljka Smiljković se prvo zahvalila biblioteci, recenzentima, ali i čitaocima i prisutnim predstavnicima medija. Ona je rekla da je uživala u pisanju knjiga ljubavne tematike i da zna da su upravo ta dela najčitanija. Međutim, autorka je apostrofirala svoje romane „Ljute godine“ i „Otrovni cvetovi mržnje“ za koje je rekla da se bave teškim temama srpske istorije – kosovskom tregedijom i bratoubilačkim ratom – i da im možda treba posvetiti posebnu pažnju pri ponovnom iščitavanju njenog opusa.
