Časopis - Slova na struju

ŠEST HILJADA ZLATNIH STRANA „SLOVA NA STRUJU“

Jubileji časopisa se mogu proglašavati i obeležavati kada dostignete nekakve zgodne, okrugle redne brojeve u izlaženju, ili respektabilni period trajanja od osnivanja. „Slova na struju“ su, međutim, i u ovom pogledu sasvim drugačija, jer sve ove podatke čine irelevantnim, brojeći sopstvene jubileje brojem objavljenih strana. Trideset brojeva ( plus jedan vanredni) i sedam godina neprekidnog izlaženja, ma kako u situaciji potpune besparice predstavljaju istinski podvig, ipak ne bacaju pravu svetlost na značaj i veličinu ovog, po mnogo čemu još, jedinstvenog književnog časopisa za decu i mlade, koliko činjenica da se na svetskoj mreži, a u sklopu tridesetog broja, pojavila njegova 6.000 STRANA. To je jubilej na koji sam ja, kao idejni tvorac, urednik i ilustrator časopisa izuzetno ponosan. Da bi vam bilo lakše da shvatite , to je kao 150 brojeva uobičajenih časopisa za decu, ili stotinak sasvim pristojnih knjiga! Legendarni Duškov „Poletarac“ (suočen, inače, sa vrlo sličnim problemima) „dobacio“ je do 19 brojeva i 1600 strana.

No, na početku, otiđimo za trenutak u prošlost, da otkrijemo kako su „Slova na struju“ nastala. Mnogi nastanak „Slova na struju“vezuju za 2003. Godinu i uključivanje jagodinske biblioteke u izdavanje književnog časopisa „Gorocvet“, nastalog sedamdesetih godina dvadesetog veka kao školskog lista O.Š. „17. Oktobar“ (Jagodina), a kasnije privatnog izdanja književnika Selimira V. Milosavljevića koji je preko 30 godina bio njegov glavni urednik. No, to je samo delimično tačno, tek kao sazrevanje ideje da biblioteka ima potrebe i potencijale da se bavi izdavanjem književnog časopisa za decu i kao početak ozbiljnije saradnje sa mnom kao stvaraocem i nosiocem sasvim drugačijeg, originalnog i modernog pristupa književnosti za decu. „Bibliotečka faza“ u istoriji „Gorocveta“ potrajala je prekratko ( izašlo je svega 6 brojeva) da bi se napravio istinski zaokret u pogledu koncepcije, estetskih normi i kvaliteta sadržaja, što je predstavljalo moju osnovnu ideju i cilj, pa se on naprečac ugasio, što zbog nedostatka finansijskih sredstava, što zbog otpora lokalnih stvaralaca da se nivo časopisa zaista podigne na ozbiljniji nivo.

Tri godine kasnije, 2009. godine, desila se moja nova saradnja sa Bibliotekom kroz realizacju multimedijalnog projekta koji se baš zvao „Slova na struju“, a rezultirao je nizom atraktivnih poetsko – muzičkih priredaba praćenim adekvatnim video materijalima, te sa nekoliko elektronskih književnih izdanja u ediciji istog naziva. I sa ovim projektom stalo se veoma brzo bez objašnjivih razloga.

Posle nove trogodišnje pauze, a uz podršku Ministarstva za kulturu i informisanje Republike Srbije, biblioteka je ušla u projekat stvaranja elektronskog književnog časopisa za decu i mlade „Slova na struju“, poverivši poslove uređivanja časopisa ponovo meni, uz punu uređivačku slobodu da nivo časopisa podignem na nivo koji će daleko prevazilaziti lokalni. Osnovni motiv osnivanja časopisa bilo je nastojanje da se spoje savremena dostignuća digitalne revolucije sa tradicijom i vrednostima srpskih časopisa za decu iz vremena kada smo u toj oblasti bili neprikosnoveni u Evropi. Časopis je od samog početka bio regionalnog karaktera, pozitivno prihvaćen od stvaralaca iz svih zemalja bivše Jugoslavije, odakle je crpeo svoje saradnike, da bi vrlo brzo počeo da objavljuje i literarna dela pisaca za decu iz celog sveta, negujući tako i prevodilačku književnost.

Uprkos konstantnim finansijskim i čestim organizacionim problemima, časopis ne samo da opstaje punih sedam godina, već se iz broja u broj intenzivno razvijao tako da je dorastao do toga da se u velikom delu književne i stručne javnosti smatra najboljim i nacelovitijim književnim časopisom za decu i mlade koji se ikada pojavio u Regionu.

Za sedam godina postojanja, „Slova na struju“ su objavila 30 redovnih i jedan vanredni broj (posvećen rano preminulom književniku Igoru Kolarovu, inače saradniku časopisa od prvog broja) koji sadrže preko 2 000 pesama i kratkih proznih formi, pozorišnih komada, zanimljivih članaka, književnih prikaza i intervjua, na više od 6 000 bogato ilustrovanih stranica. Među nekoliko stotina zastupljenih autora su svi velikani naše književnosti za decu od Zmaja, B.Ćopića, D.Maksimović,D.Radovića, M.Antića, B.Crnčevića, S.Raičkovića, D.Erića, R.Popova, preko LJ.Ršumovića. M.Danojlića, S.Stanišića, M.Odalovića do D.P.Đurđeva. I.Kolarova, D.Aleksića, T.Nikoletića, B.Stevanovića, J.Petrović, V.Aleksić, G.Maletić, G.Novakova… ali i prevodi velikih svetskih majstora (najčešće premijerni): E.Lira. L.Kerola, A.Milna, O.Neša, Š.Silverstejna, R.Baha, B.Šoa, K.Doja, T.Pračeta, T.Zjusa i mnogih drugih. Svaki broj ima svoju temu i predstavlja svojevrsnu mini-antologiju svetske književnosti za decu na istu. Isto tako u svakom broju čitaoci dobijaju i elektronsku knjigu na poklon, a vrlo često objavljujemo intervjue, pozorišne komade, prateći pažljivo savremena ostvarenja u književnosti za decu i mlade u Regionu. „Slova na struju“ su otvorena i za mlade, nedovoljno afirmisane stvaraoce kojima je to jedini način da skrenu pažnju stručne javnosti na sebe.

Dakle: održavamo aktivnu vezu sa najboljim piscima za decu današnjice, podigli smo kvalitet na vrhunski nivo, stekli nesumnjivi ugled u stručnoj i književnoj javnosti. Sve u svemu, ja kao urednik i tvorac (ne samo idejni, već i vrlo praktični) moram biti i ponosan i zadovoljan „pogledom u retrovizor“. No, opuštanje na lovorikama nije u skladu ni sa mojim stvaralačkim temperamentom, a ni sa idejom vodiljom utkanom u filozofiju „Slova“. Mogu i može se još i bolje i više i raznovrsnije. Za to postoje ideje, planovi, projekti i moja garancija da je sve to ostvarivo. Potrebno je „samo“ obezbediti makar minimum materijalnih sredstava, pa da jagodinska biblioteka i grad Jagodina sa „Slovima na struju“ postanu epicentar književnosti za decu na Balkanu.

Peđa Trajković

Više o liku i delu Peđe Trajkovića možete pročitati prateći sledeći link:
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9F%D0%B5%D1%92%D0%B0_%D0%A2%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B