Smeštajući radnju svog romana u rane sedamdesete godine kada je feminizam postajao nova revolucionarna struja širom Evrope i sveta, a seksualna revolucija uzimala maha, Ejmis zapravo progovara o istorijskim i sociološkim vremenima kada je stari poredak napušten, a novi još uvek nije rođen, što slikovito dočarava i naslovna sintagma o trudnoj udovici, pozajmljena iz romana ruskog devetnaestovekovnog pisca Aleksandra Hercena. Ejmisovi junaci provode leto u bogataškoj vili u Italiji i iskušavaju u praksi „seksualne slobode“ o kojima su do tada samo vodili rasprave. U očekivanju velikih seksualnih uzbuđenja, glavni junak Kit Naring, student književnosti, svoje frustracije smiruje u klasičnoj lektiri koju čine dela Ričardsona, Džordža Eliota, Džejn Ostin ili Fildinga. Dok pored bazena defiluju lepotice u toplesu, a on sam stoji između konvencionalnog odnosa sa svojom devojkom Lili i naprednog seksualnog oslobađanja, neosetno uviđa da su sve te slobode za ljude poput njega dostupne samo u teoriji, ali ne i u praksi. Pokazuje se da je u leto 1970. ljubav zamenio histerični i bezlični seks. Ejmis ovim romanom pokazuje da inverzija koja se tada dogodila, traje i danas, oderđujući nas kao bića. „Trudna udovica“ je strašno bogat, smešan i izuzetno zabavan pogled na seksualnu revoluciju i njen užasan mamurluk…
